Kako živiš?

Nemoj se sad odmah udubiti u razmišljanje ima li ovaj život smisao nego se zapitaj kako izgleda jedan dan tvog života. 

Za početak, ja ću tebi ispričati kakav je moj dan i što sam u njemu preokrenula da mi bude bolje.

Nedavno sam shvatila da toliko malo vremena posvećujem sebi, a to rezultira time da ne mogu više toliko vremena posvećivati drugima jer se previše trošim. Strojeve ipak treba podmazivati, zar ne?

Baš se svi oko mene stalno žale na nešto. Nismo zadovoljni plaćom, nismo zadovoljni životom, nismo zadovoljni stanjem na računu, nismo zadovoljni kvalitetom hrane, nismo zadovoljni svojim izgledom, svojim samopouzdanjem, svojom izvedbom. 

Pa onda, jeste li sretni?

Otkrit ću vam Ameriku sad. Vi ste ti koji imate konce u svojim rukama, i da, ako želite neku promjenu, nažalost, kukanje vam neće pomoći, ali rad na sebi hoće. Rad na sebi je toliko iscrpan posao, lavovski posao, ali to je zapravo najbolja besplatna investicija u koju možete uložiti. To je nešto što se isplati za cijeli život. To će vas učiniti boljim ljudima, pokrenuti vam lavinu pozitive i donijeti vam neočekivane stvari. Samo trebate raširiti ruke, i to je to.

To se upravo dogodilo meni. Zapravo, dogodila mi se životna šamarčina. To je isto jedna od najboljih stvari koja vam se može dogoditi: jedna teška životna šamarčina. Tu se na muci poznaju junaci. Tu vam se daje da birate što želite: očajavati ili pronaći sretnije rješenje. Ja sam baš ovaj put odlučila pronaći sretnije rješenje. Jel to nešto jednostavno? Nije. Ali biti sretan je stvarno stvar izbora.  Uzet konce i lijepo ih posložit. Počet radit na tom da ti bude bolje. 

Meni je bolje otkad sam zahvalnija, otkad dobro jedem, otkad brinem o sebi, o obitelji, kad radim ono što volim, kad širim i dijelim s drugima ono što me uveseljava.  

Volim hranu, volim eterična ulja, volim ljude, volim otkrivati nove dimenzije zdravlja, volim kad podijelim sve svoje s nekim i kad nekom to isto upali i onda zajedno rastemo u zahvalnosti što smo naišli jedno na drugo u životu. 

Nema razlike u tome što te muči, svak ima nešto u čem očajava. Nemaš se pravo žaliti dok ne probaš nešto promijeniti. Počni vježbati, probaj novu namirnicu, probaj pronaći jednu pozitivnu stvar u životu i nek ti to bude misao vodilja. Daj si i priliku i odi na masažu. Ja sam recimo prekjučer bila prvi put na masaži u životu. Nije mi jasno zašto sam si to dosad uskraćivala. Od sada će mi to biti na popisu brige o sebi jer sam se opustila do zadnjeg zrna. Sjedni ponekad i razmisli što te čini sretnim, ono što te ne čini sretnim jednostavno izbaci. Odlajkaj ljude koji te sekiraju, ne gledaj TV, ne čitaj portale, ne druži se s emocionalnim vampirima.

Mi nemamo TV doma i to je prvo što ljudi primjete kod nas. Nemate TV? A čemu? Same bedastoće i novosti koje nemaju više veze sa zdravim razumom. I zašto da se sekiram oko politike i tko je koga ubio iz zavisti. Neću. I zato nemamo TV. To vrijeme provodimo zajedno, pijemo vino, razgovaramo, čitamo ili ulažemo u nešto produktivno. TV je u velikoj većini jedno obično zatupljivanje, gubljenje vremena ili buljenje u prazno. Od tog vam se mozak prži kao pomfri. A svi znamo da pomfri nije najbolji način za pojesti krumpir. Ista stvar je i s portalima. Ne otvaram ih, ne zanimaju me. To je to. Sami biramo. Šta vas briga što će tko reći? Mislite da je druge briga što vi mislite o njima? Nema šanse.

Sve ovo ima veze sa zdravljem. Onim najvažnijim -  mentalnim. Jer ipak, bistra glava = pametne odluke. Pametne odluke= zdravlje.

To je to, to je moja mudrost. Radite na tome da budete zdravi. Radite na sebi. Čvrsto, jako, svakodnevno. 

Voli vas vaša S ljubavlju, bez glutena :)